Greta Garbo, švedska sfinga

Rođena je u Stokholmu 1905. godine kao Greta Gustafson, u siromašnoj porodici kao treće dete. Detinjstvo joj je bilo obeleženo nemaštinom i dane su često provodili u tišini razmišljajući o tome šta će biti sutra.

Greta je po prirodi bila sanjar i jedino što je zanimalo bilo je pozorište. Školu nije preterano volela ali je kasnije u životu često isticala kako je zbog činjenice da nije nastavila školovanje, često imala kompleks niže vrednosti.

Zbog lošeg materijalnog stanja, ali i zbog toga što joj je otac preminuo kada je imala samo 14 godina, rano je počela da zarađuje i nijedan posao joj nije bio stran. Posle brijačnice, nalazi posao potrčka i prodavačice u prodavnici šešira. Zbog svoje lepote vrlo brzo će postati model kuće u kojoj je radila.

Na audiciju za Kraljevsku školu dramske umetnosti u Stokholmu otišla je kada je imala 17 godina. Šest meseci je spremala tekstove švedskih autorki a na samoj audiciji je bila toliko uplašena da su joj se kolena tresla. Ipak, to nije smetalo da bude primljena.

Filmom Saga o Gösti Berlingu započinje njena karijera, a ulogom u filmu Ulica bez radosti, otvaraju joj se vrata Holivuda. Iako na početku skeptični, ljudi iz producentske kuće Metro Goldvin Majer ubrzo shvataju kakvu buduću zvezdu imaju pred sobom.

Njeni filmovi su punili bioskopske sale ali i kase, pa je tako razumljiva odluka MGM da joj ne dozvole odlazak u Švedsku na sestrinu sahranu, iz straha da se neće vratiti. Greta nije mnogo birala uloge na početku svoje karijere iako joj nisu sve prijale, kao na primer uloge zavodnica i dama lakog morala.

Pojava zvučnog filma donela je mnoge probleme, ali i pored bojazni da se neće dobro snaći zbog svog švedskog akcenta, Greti je upravo taj detalj davao dodatnu harizmu i osvajao srca publike.

Bila je Ana Kristi, Dama s kamelijama, Ana Karenjina, Ninočka, Mata Hari... Snimila je ukupno 27 filmova, a 4 puta je nominavana za Oskara. Zanimljivo je da je na snimanjima zahtevala maksimalnu privatnost pa tako snimanju često nije smeo prisustvovati ni sam reditelj.

Uloga u filmu Žena sa dva lica bila je ujedno i njena poslednja kojom je završila dvadesetogodišnju karijeru. Dva puta je pokušala da se vrati na filmsko platno ali su oba projekta na žalost propala, uglavnom zbog nedovoljno finansijskih sredstava.

Njen privatni život bio je veoma buran i oko njega su se vodile brojne polemike. Poznato je da je Gretina najveća ljubav bio Džon Gilbert, glumac sa kojim je često bila partner na platnu, ali se mnogo spekulisalo o njenim vezama sa ženama.

Glumice Mona Martens, Lilijan Tašman, Fifi D’Orsej, ruska modna kreatorka Valentina, Isidora Dankan, samo su neke na listi onih za koje se sumnja da su imali sentimentalne veze sa Gretom. Ipak, najviše pažnje je privlačila njena dugogodišnja veza sa španskom vojvotkinjom Mercedes de Akostom koja je čak objavila i knjigu o njihovom odnosu što je za Gretu bilo dovoljno da prekine svaki kontakt sa njom.

Nikada se nije udavala niti imala dece, a na pitanja o braku odgovarala je „Nije vam potreban brak da biste imali prijatelja sa kojim ćete živeti“. Njen stil oblačenja unosio je dodatnu zbunjenost. Glamurozna na platnu, Greta privatno nije volela glamur već se oblačila jednostavno i nosila muške jakne, košulje, kravate, pantalone pa čak i muški nakit. Kad god je mogla koristila je priliku da šeta obnaženih grudi.

Posle povlačenja sa filma potpuno se povukla iz javnosti i titula najdepresivnijeg Skandinavca posle Hamleta još jednom je dobila smisao. Bila je potpuno anksiozna i melanholična, nije odgovara na pisma obožavalaca kojih je stizalo po nekoliko hiljada u toku dana i nije davala intervjue.

Iako sakrivena od očiju javnosti, Greta je često putovala, obilazila egtzotične destinacije, provodila vreme u dugim šetnjama, sastajala se sa prijateljima i sakupljala umetničke predmete. Njenu zbirku u stanu na Menhetnu krasila su dela Renoara i Bomara.