Džozefina Bejker – Crna boginja koja je okrenula svet naopačke

Bila je pravi primer kako se preko trnja stiže do zvezda. Pevačica, plesačica, zabavljačica, „Kreolska boginja“ koja je ostavljala bez daha. Džozefina Bejker - nepresušna inspiracija i omiljena muza mnogim velikim umetnicima svoga vremena.

Rođena je 1906. godine u sirotinjskom crnačkom kvartu u Sent Luisu kao Freda Džozefina Mekdonald. Bila je sasvim mala kada ih je otac napustio, a majka joj se ubrzo ponovo udaje i rađa još troje dece.

Džosefina je bila u jako lošim odnosima sa očuhom, često izložena maltretiranju i zlostavljanju. Kada je imala osam godina čistila je i čuvala decu uglavnom u belačkim porodicama, a očuh joj je pored toga našao i posao sluškinje u jednom putujućem orkestru.

Plesom je bila opčinjena još od najranijeg detinjstva. Plesala je na ulici, železničkoj stanici, barovima, gde god je stigla. Sa 15 godina beži od muža sa kojim je bila osam meseci u braku i sa putujućom plesnom trupom odlazi u Njujork. Inače, Džozefina se udavala ukupno šest puta, a od drugog muža je preuzela prezime Bejker koje je zadržala do kraja života.

Turneja po Francuskoj zauvek joj je promenila život. Džozefina odlučuje da ostane u Parizu i tamo nastavi karijeru. Tada je njena zvezda zasijala najsjajnijim sjajem. Postala je ikona toga vremena za čiji se nastup čekalo u redu. Pevala je u varijeteima, plesala, zabavljala publiku svojim komičarskim tačkama, snimala filmove, dobijala skupe poklone i bračne ponude. Postala je čuvena po „banana“ plesu – kostim joj se sastojao samo od veštačkih banana.

Njen slobodan duh i način života nisu bili prihvatljivi za sve pa je tako ova tamnoputa zvezda bila zabranjena u Beču, Budimpešti, Minhenu, ali su zato u njenim nastupima uživali posetioci čuvenog kabarea Negro i u Foli Beržeu.

Ratne godine provela je kao aktivan član Pokreta otpora špijunirajući Nemce i prenoseći šifrovane poruke u notama.

Svoju rodnu domovinu, Ameriku, ponovo je posetila 1950. godine, a povratak nije bio ono što je očekivala. Bila je ismevana na svakom koraku, a zbog zalaganja za ukidanje rasne segregacije dobijala je preteća pisma od Kju Kluks Klana. Sa Martinom Luterom Kingom učestvovala je na čuvenom Vašingtonskom maršu i bila jedina žena govornik.

Džozefina Bejker odlikovana je Medaljom otpora za aktivno učestvovanje u borbi protiv fašizma, a Šarl de Gol joj je uručio Legiju časti. Član kuće slavnih u Misuriju postala je posle smrti, a u Sent Luisu jedna ulica nosi njeno ime.

Iako se udavala čak šest puta, Džozefina nije imala dece. Svoju humanost, plemenitost i veliko srce pokazala je usvojivši dvanaestoro dece iz svih krajeva sveta, a svoju porodicu nazvala je Dugino pleme.

Obišla je ceo svet, ali je Francusku smatrala svojom domovinom. Beograd je posetila čak tri puta. Prvi put 1929. godine kada je bila velika zvezda varijetea, drugi put 1968. i treći kao ambasador UNICEF-a 1973. godine.