Danas sam završila čitanje treće knjige o Medvedgradu, "Pobednici" od Fredrika Bakmana. Dugo sam je čitala, uživala u svakom slovu, svakoj reči, onako na tenane. Šta da vam kažem...potpuno me razorila. Od svih njegovih knjiga koje sam pročitala, a pročitala sam sve što je izašlo u Srbiji, ova je najmučnija, najemotivnija, najbolnija, toliko snažna da sam dva sata kasnije još bila u suzama. Ali neću vam sad pisati recenziju knjige, to ću odraditi ovih dana. Pričaću vam o suzama...
Koliko ste puta u životu izgovorili rečenicu: „Isplači se, biće ti lakše?” Ili ste je možda i sami dobili kao savet?! Iskustvo nas je naučilo da plakanjem regenerišemo dušu, jer nisu teške suze koje padnu, već one koje ostaju u očima.
Plakanje se obično smatra znakom slabosti, a osobe koje često plaču nazivaju se kukavicama, slabićima, emotivno nestabilnim osobama. Na plač se gleda kao na izražavanje negativnih emocija.
Da li je baš tako?
Ljudi plaču iz različitih razloga. Kada su tužni, povređeni, zbog nekog gubitka, kada im je teško, nešto ih boli. Plačemo i zbog tužnog filma ili knjige, kao na primer ja danas, ali plačemo i od sreće. Jednostavno, čovek je emotivno biće koje sva svoja osećanja, vrlo često izražava kroz suze.
Nema tu ništa kukavičko, naprotiv, mi kroz suze izbacujemo iz sebe sve ono što nas tišti. Pročišćavamo dušu, misli, a stručnjaci kažu i da plakanjem izbacujemo toksine iz organizma.
Postoje ljudi koji lako zaplaču, a postoje i oni drugi koji su „tvrdi” na suzama. Ne retko, suze koristimo i kao vid manipulacije, da bismo dobili ono što želimo. Ako ste sposobni za to, onda morate pripadati ovoj prvoj grupi i biti u stanju da lako zaplačete.
Što se tiče ovih drugih , najčešći razlog zadržavanja suza jeste strah od pokazivanja emocija i da će nas okolina smatrati slabićima. Uglavnom su muškarci ti koji teže pokazuju emocije i suze pa zato ljudi kažu da je muška suza teška, ali je iskrenija.
Potreba čoveka da izražava emocije je normalna i prirodna, makar to bilo i kroz suze. Ne, nije sramota i ništa loše nema u tome jer suze su poput oluje koja protutnji i posle toga budemo mirniji.
Zato, ako imate potrebu, plačite slobodno. Izbacite sve iz sebe, sve što vas tišti i onda zaplovite u neku mirniju luku. Ako treba, nađite i rame za plakanje, sve po želji i potrebi. Zalečite svoje rane suzama, manje će boleti.
Plačite „kao kiša”, lijte „krokodilske suze” ili još bolje – plačite od radosti. „Suze su OK”, kaže Mirjana Bobić Mojsilović, pa zašto da joj ne poverujemo.
Maslačak na vetru
Foto: Unsplash.com
Add comment
Comments