Savremeno čovečanstvo sve češće se suočava sa poremećajima rada štitne žlezde, a istraživanja pokazuju da su žene mnogo više izložene ovim problemima. Stres, brz tempo života kao i neadekvatna ishrana, samo su neki od faktora koji utiču na njeno normalno funkcionisanje.
Štitna žlezda, koju nazivamo još i štitasta ili tiroidna, najveća je žlezda u našem organizmu i teška oko 28 grama. Nalazi se u donjem delu vrata između grkljana i ključne kosti, leptirastog je oblika i zadužena je za pravilno funkcionisanje svih ćelija organizma.
Hormoni koje luči, tiroksin – T4 i tironin - T3, kontrolišu telesnu temperaturu organizma, regulišu ćelijski metabolizam, rad srca, funkcionisanje nervnog sistema, utiču na rast i sazrevanje tela, osećaj gladi, pamćenja, podstiču budnost i regulišu pravilno funkcionisanje reproduktivnih organa kod oba pola.
Ukoliko dođe do disbalansa hormona tj. povećane ili smanjene aktivnosti štitne žlezde javljaju se problemi koji utiču na čitav naš organizam. U zavisnosti od simptoma koje imamo možemo proceniti o kakvom poremećaju se radi, a uzroci mogu biti hronična infekcije žlezde, nasledni faktor, ali i stres i neadekvatna ishrana.
Hipertireodizam javlja se usled pojačanog lučenja hormona u organizmu. Simptomi koji se javljaju su nervoza, nesanica, preterano znojenje tela i dlanova, lupanje i preskakanje srca, povišen pritisak, gubitak težine, uznemirenost i psihička nestabilnost, anksioznost, suvoća kože i kose, poremećaj menstrualnog ciklusa, izbačene očne jabučice, slabost mišića i otežano disanje.
Jedan od uzroka hipertireoze mogu biti čvorići ili više njih koji dovode do pojačanog lučenja hormona. Nalaze se u štitnoj žlezdi koja je i sama često uvećana.
Grejvsova (Bazedovljeva) bolest takođe je jedan od uzročnika hipertireoze. Otok iza očiju znak je ovog autoimunog poremećaja koji napada štitnu žlezdu i izaziva visok nivo hormona. Takođe, može se javiti osteoporoza, povećana sklonost ka karijesu i sindrom pekućih usta.
Lečenje hipertireoze uglavnom zavisi od uzroka i može se tretirati radioaktivnim jodom, medikamentima koji će smanjiti nivo hormona, a u nekim slučajevima pribegava se i operativnim zahvatima. Betablokatori imaju pozitivno dejstvo u terapiji jer smanjuju osetljivost kardiovaskularnog sistema i tahikardiju.
Pojačano lučenje hormona najčešće se javlja kod žena u periodu između 20 i 50 godina, ali se može javiti i u bilo kom životnom dobu.
Hipotireodizam nastaje kao posledica niskog nivoa hormona štitne žlezde u organizmu i ovo je sistemski poremećaj koji se uglavnom teže dijagnostikuje. Simptomi su povećanje telesne težine, umor, osećaj slabosti i bol u mišićima i zglobovima, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, depresija, osećaj hladnoće, bolne i neredovne menstruacije, snižena telesna temperatura, snižen puls, bleda i natečena koža.
Uzrok hipotireoze može biti nedostatak joda u ishrani, atrofija štitne žlezde, lekovi poput litijuma i amiodarona, lečenje radioaktivnim jodom ili hirurška intervencija uklanjanja štitne žlezde.
Lečenje podrazumeva oralnu primenu lekova u vidu pilule, a rezultati su vidljivi za nekoliko nedelja. Primenom terapije postepeno se gubi telesna težina, snižava nivo holesterola u krvi i povećava nivo energije. Potrebno je obratiti pažnju na srčane bolesnike jer hormoni povećavaju rizik od pojave hipertenzije, tahikardije, infarkta itd. Terapija izaziva i smanjenje gustine kostiju što može dovesti do osteoporoze.
Hipotireozu uglavnom imaju žene od 35 do 50 godina, a skoro 5% svetske populacije ima probleme sa ovim poremećajem.
Hašimoto tireoditis je poseban vid oboljenja i predstavlja autoimuni poremećaj. Telo napada štitnu žlezdu pri čemu ona ne proizvodi dovoljno hormona. Hašimoto je često nasledan i udružen sa drugim autoimunim bolestima kao što su lupus, anemija, šećerna bolest, reumatoidni artritis, psorijaza, multipla skleroza, Sjorgen sindrom.
Virusi, stres, infekcije, zračenja neki su od uzročnika ove bolesti koja ima pet faza. Prve dve faze su skoro neprimetne, a u trećoj se gubi sposobnost sinteze hormona. Najčešće se dijagnostikuje u četvrtoj fazi kada je veći deo štitne žlezde razoren i hipotireoza u odmakloj fazi, dok se u petoj javljaju autoimune bolesti.
Lečenje započinje odmah po dijagnostikovanju, čak i ako je tiroidna funkcija u tom momentu normalna. Pacijenti uzimaju hormonsku terapiju, a simptomi su isti kao kod hipotireodizma. Hašimoto može da izazove i pojavu gušavosti, kardio vaskularne probleme i depresiju.
Gušavost ili struma predstavlja uvećanje štitne žlezde i uglavnom se javlja kao posledica nedostatka joda u ishrani. Uglavnom stvara probleme estetske prirode, ali u retkim slučajevima može da izazove hipertireozu, kao i probleme sa gutanjem i disanjem u zavisnosti od veličine.
Problemi sa radom štitne žlezde često za posledicu imaju i pojavu steriliteta. Hipotireoza može izazvati slaba ili obilna menstrualna krvarenja, izostanak ciklusa ali i kod redovnih ciklusa može doći do pojave neplodnosti.
Smanjena funkcija štitne žlezde dovodi i do povećanja lučenja prolaktina koji je zadužen za stvaranje majčinog mleka kao i do poremećaja ovulacije što direktno utiče na plodnost. U trudnoći ovaj poremećaj može da predstavlja poseban problem, kako za majku, tako i za dete. Hormoni su bitni za razvoj nervnog sistema bebe i zato je neophodno redovno kontrolisanje hormona. Bebama se nakon rođenja u porodilištu radi Gatri test kojim se, između ostalih, dijagnostikuju i endokrinološka oboljenja.
Redovni lekarski pregledi, pravilna ishrana i umerena fizička aktivnost ključni su faktori u borbi protiv bolesti štitne žlezde. Kvalitetan san i opuštanje smanjiće nivo stresa koji nam brz tempo života svakodnevno nameće.
Ishrana bazirana na voću i povrću, bogata cinkom, selenom, jodom, gvožđem, kalcijumom, Omega 3 masnim kiselinamam vitaminima E i D, blagotvorno deluje na rad štitne žlezde.
Aerobne vežbe, šetanje, vožnja bicikla, plivanje, istezanje, takođe su se pokazali veoma korisnim.
Večina oboljenja štitne žlezde uspešno se leči ali je neophodno rano dijagnostikovanje. Kako bi održali kvalitet života i izbegli neprijatnosti dovoljno je, za početak, korigovati ishranu i loše životne navike. Tako će se smanjiti šansa za nastanak većih komplikacija.
Add comment
Comments